Јевремовић Лидија
Контакт: lidijajevremovic7@gmail.com
Лидија Јевремовић је магистар уметности, музички извођач и педагог чији рад повезује уметничко стваралаштво, педагогију и развој музичког образовања.
ОБРАЗОВАЊЕ
Рођена је у Крушевцу. Основне, дипломске и магистарске студије соло певања завршила је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи примадоне, истакнутог педагога и професора емеритуса Радмиле Бакочевић. Додатно се усавршавала кроз мастер програм „Лидерство у образовању“, лиценцу медијатора и сертификат НЛП практичара.
Усавршавала се на мајсторским радионицама истакнутих вокалних педагога и уметника: Дарине Такове, Кетрин Хатаја, Клаудије Едер, Давида Бижића, Маријане Мијановић и других признатих имена домаће и међународне вокалне сцене.
ПЕДАГОШКИ РАД
Од 2003. године ради као професор соло певања и камерне музике у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, где је изградила препознатљив педагошки рад у области вокалне уметности. Њени ученици остварују запажене резултате на националним и међународним такмичењима: „Бруна Шпилер“ (Херцег Нови), „Елена Николаи“ (Бугарска), „Никола Цвејић“ (Рума), „Петар Коњовић“, „Лазар Јовановић“ (Београд), „Примавера“ (Станишићи, БиХ), „Обзорје на Тиси“ (Нови Бечеј), као и на Републичком такмичењу и Фестивалу Заједнице музичких и балетских школа Србије.
Посебан печат њеног педагошког рада су каријере које њени ученици граде широм света. Данас наступају као солисти оперских кућа у Немачкој, Хрватској, Бугарској, Кини и Јапану, у Народном позоришту у Београду и Мадленијануму, док многи настављају студије на престижним академијама у Бечу, Детмолду и другим европским центрима вокалне уметности.
Међу њеним најистакнутијим ученицима су: Евгенија Јеремић Покрајац, Стеван Каранац (ФМУ Београд), Виктор Аксентијевић (Беч, Либек), Јована Илић (Детмолд, Беч), Стефан Анђелковић (Детмолд, Берлин), Алекса Јевтић (Беч), Искра Сретовић (Београд) и други.
ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ
За свој рад добитник је више признања у области музичког образовања и културе:
– Награда Заједнице музичких и балетских школа Србије за постигнућа у педагогији (2024)
– Награда Културно-просветне заједнице Србије за допринос култури и просвети (2005)
– Награда Фонда за таленте општине Крушевац за допринос педагогији (2003, 2004)
– Награда Факултета музичке уметности из Фонда „Александра Трифуновића“ за најбоље извођење дела домаћих композитора (2002)
ОПЕРСКИ СТУДИО
Као оснивач и уметнички руководилац Оперског студија Музичке школе „Др Милоје Милојевић“ (од 2014), Лидија Јевремовић покренула је простор за сценски рад и усавршавање младих певача. Под њеним вођством, у сарадњи са колегама са различитих одсека, реализовани су значајни сценски пројекти који су обележили културни живот Крагујевца:
– „Евгеније Оњегин“ П. И. Чајковског — адаптација, режија и улога Татјане (2014)
– „Дидона и Енеј“ Хенрија Персела — вокални ментор и извођач, пројекат подржан од стране Града Крагујевца (2018)
– „Фигарова женидба“ В. А. Моцарта — адаптација и сарадња са режисером Тадијом Милетићем (2019)
– „Снежана“ Петра Ј. Крстића — ученички првенац Оперског студија, пројекат који је окупио више од 50 ученика на сцени (2023/24)
– „Пепељуга“ Ермана Волфа-Ферарија / Полдинија — премијера у оквиру Фестивала „Вокализација“ (2026)
УМЕТНИЧКА КАРИЈЕРА
Као солисткиња, Лидија Јевремовић остварила је значајне наступе, међу којима се издвајају премијерно извођење улоге Царице Милице у опери Мирољуба Аранђеловића-Расинског „Лазарево обретење“ (2015), као и премијера ораторијума Југослава Бошњака „Књига о Јову“ са Симфонијским оркестром РТС-а и диригентом Бојаном Суђићем на Коларцу (2012).
Сарађивала је са истакнутим диригентима, пијанистима и композиторима, Гудачким оркестром „Шлезингер“, ОКТОХ ансамблом, Оркестром хармонике Крагујевца и другим реномираним музичким саставима. Наступала је на бројним солистичким концертима, реситалима и уметничким пројектима широм Србије, Европе и Сједињених Америчких Држава.
РУКОВОЂЕЊЕ И СТРУЧНИ РАД
У Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ обављала је функције вршиоца дужности директора (1.11.2025. - 1.5.2026.), помоћника директора (2017–2025), руководиоца Стручног већа за соло певање (2008–2019; 2022), као и руководиоца Тима за обезбеђивање квалитета и развој школе (од 2019). У јануару 2026. године стекла је звање педагошког саветника.
Активно учествује у раду стручних органа на републичком нивоу као председник регионалне секције и члан Републичке секције наставника соло певања, као и делегат Скупштине Заједнице музичких и балетских школа Србије.
Била је члан жирија на такмичењима: „Никола Цвејић“ (Рума), „Лазар Јовановић“ (Београд), „Станислав Бинички“ (Београд), Републичком такмичењу и Фестивалу музичких и балетских школа Србије, „Вокална рапсодија“ (Београд), „Срце Србије“ и „Жене у музици“ (Крагујевац).
Била је организатор и уметнички директор Међународног такмичења соло певача „Радмила Бакочевић“ у Крагујевцу (2018). Била је председник организационог одбора Међународног такмичења соло певача „Др Милоје Милојевић“ у Крагујевцу, одржаног у оквиру Фестивала „Вокализација“ (2026). Претходно је, као помоћник директора школе, била члан организационог одбора Међународног такмичења младих пијаниста и соло певача „Др Милоје Милојевић“ (2023, 2024).
ПРОФЕСИОНАЛНИ ТЕМЕЉИ
Пре доласка у Крагујевац (2002–2008), радила је као хонорарни професор соло певања у Музичкој школи „Стеван Христић“ у Крушевцу. У истом периоду обављала је дужности директора Културног центра, директора Интернационалног фестивала „Златна кацига“, главног и одговорног уредника часописа „Путеви културе“ и управника Културно-просветне заједнице.
У Крушевцу је водила градски дечји хор „Маштарије“, етно групу „Бела вила“ и Оперски студио, организовала Први видовдански фестивал дечје музике и покренула музичку манифестацију „Open Life“, која је окупљала уметнике музичке, балетске и ликовне уметности.
Њен професионални пут обележавају уметнички рад, педагошка преданост и трајно настојање да музичко образовање остане простор развоја, стваралаштва и културне одговорности.
После више деценија уметничког, педагошког и организационог рада, свој професионални пут у Музичкој школи „Др Милоје Милојевић“ заокружује 18. маја 2026. године.
